Neka deca se relativno lako disciplinuju. Dovoljan je samo preki pogled ili jednom izrečena zabrana, pa da poslušaju. Složićete se da su ona u manjini, naročito s obzirom na razmaženu generaciju. Prosečno dete naše kulture zadaje dosta glavobolje, ali ako su roditelji i drugi vaspitači dosledni u svojim zahtevima, nagradama i kaznama i daju pozitivan lični primer, mogu se postići dobri rezultati. Međutim, šta sa onom malobrojnom, atipičnom decom koja uvek nekako izmiču zahtevima koji se pred njih postavljaju? Nazvala sam ih „krivinašima“ .
„Krivinaši“ koriste intelekt da bi izbegli gotovo svaki zahtev koji pred njih postavljaju odrasli.Dovijaju se na razne načine.
.-Pomoću šarma -služe se humorom, dosetkama, verbalnim bravurama ,
.-Manipulišu sa osećanjima- .jecaju, plaču, zapomažu, da bi zazivali sažaljenje ili pak osećanje krivice kod autoriteta
-Pokušavaju da istrguju sa zahtevima koji se pred njih postavljaju -odbiju ih, a samoinicijativno odrade mnogo složenije poslove koje niko ne traži od njih, a često nisu ni primereni njihovom uzrastu (npr.neće da spremi svoju sobu, ali hoće da kuva pekmez od jagoda)
-Trude se da uspostave kontrolu nad kaznama- da sami određuju vrstu kazni i rok na koji se izriču ( naravno,po mogućnosti da ih skrate)
-Izuzetno dobro čitaju emocije odraslih i love trenutke njiihovog dobrog raspoloženja i(ili ) slabe budnosti i pažnje, pa menjanju taktiku i FRONTALNO nasrću na postavljene granice.
Kada su deca „krivinaši“ u pitanju, važno je dosledno insistirati na disciplini, pravilima. Od presudne je važnosti jasno POSTAVLJANJE GRANICA. Da bi se to postiglo, dozvoljeno je poslužiti se istim sredstvima kojima se i sama deca „krivinaši“ koriste- šarmom, mudrošću, pa dozvolite i manipulativnošću.Takođe je neizmerno važno strpljenje i kontrola emocija besa koju ovakva deca mogu da izazovu kod roditelja i ostalih autoriteta. U protivnom, „krivinaši“ preuzimaju moć u porodici i drugim sistemima-vrtiću, školi i nameću svoja pravila.
Ukoliko se u disciplinovanju „krivinaša “ ne postignu zadovoljavajući rezultati, moguće su sledeće posledice: po normalan razvoj ličnosti:
-Nedostatak lične odgovornosti
-Nepoštovanje autoriteta
-Neuklapanje u kolektivni život, što predstavlja svakodnevne probleme u funkcionisanju u vršnjačkoj, školskoj ili radnoj sredini. Složićete se da mali broj osoba može da opstane van sistema-za to je potrebna velika snaga , hrabrost i kreativnost
Činjenica je da ova deca nose veliki potencijal u intelektualnom smislu i u pogledu upornosti i životne snage. Izbegavanje poslušnosti na ranom uzrastu može da ukazuje (sem razmaženosti ) i na njihove liderske ambicije. Da bi u odraslom dobu mogli uspešno da se nose sa ulogom lidera, neophodno je da se socijalizuju, kako ne bi postali tirani, nego ljudi od istinskog autoriteta, vredni svakog poštovanja.
–
Slažem, se, Nina, pomeraju granice i „vuku napred“, ali uz dobro vođenje, mislim, sve dok dovoljno ne ojačaju da nastave samostalno.
Odlican tekst Opet :)) Mada Krivinashi* jesu upravo ti koji i pomeraju granice…