U ljudskoj prirodi je da , kada se nađe na nekoj muci, ne pita šta košta ako mu neko ponudi čudesan eliksir, bilo da je u pitanju lek na kojem zarađuju farmaceutske kuće i lekari u ulozi promotera terapije ili neka egzotična biljka koja papreno košta. Tu lekovi plaviks i tanakan, tu ginko biloba , tu peruanska maka, tu alge, tu ulje ajkuline jetre, tu japanska gljiva kombuha…
Nije dobar osećaj kada čovek ne može sebi ili bliskima da priušti nešto što je lekovito. Međutim, zahvaljujući internetu i ljudikanju sa prizemnim, ali radoznalim i iskusnim svetom, saznala sam za lekovita dejstva nekih domaćih korovskih biljaka koje su me do juče nervirale, jer grebu, izazivaju svrabež ili prosto nagrđuju cvetni i povrtni vrt. Kako sam ja ipak poprilično lenja vrtlarica, a ujedno i protivnica upotrebe hemijskih preparata u vrtlarstvu, uzgojila sam jednu razbarušenu biobaštu u kojoj između redova krompira i graška caruje moćna korovčina -gavez, od kojeg se spravlja lekovita krema za razne bolesti (reumatizam, išijalgiju, proširene vene, čukljeve, kurje oči), a poznato je i da potpomaže srastanju preloma kostiju.
Normalno, napravila sam kremu i skoro svu podelila rodbini, jer svako od nečega boluje. Sada se pripremam da napravim tinkturu od gaveza, jednako lekovitu, i to od domaće radže.
Pre nekoliko dana moj pronalazački instinkt mi nije dao mira. Razmišljala sam upravo o tome kako su mnoga prava rešenja vrlo jednostavna, a nedugo zatim, kladim se da nije slučajno, na Coolinarci sam našla tekst o tuštu i shvatila da ga imam na pretek -tušta i tma, što bi se reklo Evo jednog izvora:.http://www.coolinarika.com/recept/tust-za-gust/ Drago mi je što sam saznala šta je tušt, ali ostalo je zagonetno šta je“ tma“ (ako neko zna, molim da mi objasni). Tušt raste na siromašnom zemljištu, a naročito voli da se nastani u pukotinama betona – dao Bog pa je beton u mom dvorištu raspucan, baš kao oni savremeni lakovi za nokte i dekupaž. Odmah sam nabrala jedan naramak i napravila svežu salatu sa belim lukom , maslinovim uljem i limunovim sokom. Tušt sadrži omega tri masne kiseline, kao plava riba i alge. Kažu, jeli ga ljudi tokom rata u BiH. Onda se setim da mi je tata pričao kako su oni u II svetskom ratu jeli neke trave i korenja. Što mi je onda bilo čudno, sada mi je postalo tako blisko -ne samo zbog neimaštinom pobuđene snalažljivosti, nego i zbog još jedne potvrde da se pravi lek nalazi u našem neposrednom okruženju. Jednostavno, ako tušt može da opstane na suši, ako se nanovo izvija i bokori iako ga nemislosrdno gazimo, logično je da može da ojača i ljudski organizam, a da nije otrovan to najbolje znaju psi, jer ga u slast grickaju.
P.S. Ne mogu a da sa vama ne podelim svoje oduševljenje kada sam, vrativši se sa mora, u svojoj „biobašti“ zatekla bebu plavog patlidžana. Pa zar nije slatka, ljubi je majka?!
A tek petrovače jabuke, sočne i aromatične, čliji miomiris dobacuje do komšiluka. Rodile su kao šuga, a jedemo ih već mesec i po dana. Po vasceli dan meko odzvanjaju padajući na beton, a mi uživamo u tom nežnom klaparanju, sakupljamo ih, muljamo za rakiju, seckamo za kolače i glockamo. Onomatopejom rečeno, njami, srk, srk!
DIVNO
Drago mi je, Goco!