Dečaci su nemogući.Oni se tuku, rvu, vijaju, jedan drugom podmeću nogu, proizvode buku.
Devojčice su divne. One su razumne, poslušne, tihe i mirne.
Ovo su uobičajene predrasude o dečacima i devojčicama.
Da li je baš tako?
Činjenica je da su dečaci generalno živahniji i skloniji fizičkoj agresiji. Međutim, šta sve može da stoji iza pojavne mirnoće devojčica? Neke „mirne“ devojčice su sklone nimalo naivnim, suptilnim socijalnim igrama koje ponekad poprimaju obeležja psihološkog nasilja, što nije lako dokazati, naročito ako se igre odvijaju mimo očiju odraslih.
Među devojčicama je često formiranje trouglova. Ponekad se dve devojčice koje slove za najbolje drugarice, ako taj odnos nije stabilan, udružuju protiv treće koju ogovaraju, izbegavaju, izruguju joj se. Šta može da doprinese da ovakav trougao potraje u vremenu?
-Međusobna privlačnost „najboljih drugarica“ i treće devojčice (npr.slična interesovanja)
– Fizička blizina dece
-Usamljenost treće devojčice, niži stupanj zrelosti u odnosu na par u trouglu
-Nestabilnost odnosa između najboljih drugarica, što stvara napetost koja se smanjuje utrougljavanjem treće, a „dvojac“ spašava od raspada
Naravno, kada dođe do promena u odnosu snaga, moguća je promena uloga unutar trougla, ali se zadržava princip odnosa „dvoje udruženih protiv trećeg“.
Mehanizam funkcionisanja u trouglovima među devojčicama je preslikan model iz porodice. Nestabilni bračni parovi tako funkcionišu, utrougljavajući rođenu decu, ljubavnike, posao, hobi, poroke. Čime se objašnjava da ovaj model funkcionisanja usvajaju devojčice, a ne dečaci? Odgovor možda leži u rodnoj različitosti koja je prepoznatljiva od ranog uzrasta. Devojčice su fokusirane na emocije i odnose, što ih od malena priprema na ulogu materinstva, a dečaci na akciju, što ih priprema na život i rad u zajednici.
Na nama odraslima je da prepoznamo društveno nepoželjne oblike ponašanja, kako kod dečaka, što je vidljivije, tako i kod devojčica, čija mirnoća ume da zavede.